Predlog rešenja regulacije saobraćaja

Grafički prilozi: Ilustracija 1 | Ilustracija 2

Rezime

Krajem januara 2025. godine započeto je iscrtavanje parking mesta (u daljem tekstu: PM) i postavljanje saobraćajne signalizacije u Bloku 37, bez prethodnog informisanja većeg broja stanara. Kao odgovor na ovu situaciju, Udruženje građana „Blok 37” (u daljem tekstu: Udruženje) sprovelo je do 10. februara 2025. godine analizu kapaciteta parking mesta i broja parkiranih vozila i uputilo zahtev za sastanak Sekretarijatu za saobraćaj (u daljem tekstu: Sekretarijat).

Sastanak je održan već 11. februara u Bloku 37, uz učešće predstavnika izvršnog odbora i stručnog tima Udruženja, kao i predstavnika Sekretarijata. Tom prilikom ukazano je da predloženi plan regulacije saobraćaja zadovoljava potrebe približno 50% stanova, što predstavlja ozbiljan izazov za svakodnevno funkcionisanje zajednice.

Nakon sastanka, Sekretarijat je zvanično potvrdio da se proces zoniranja obustavlja do daljnjeg, uz obavezu da se, u saradnji sa lokalnom zajednicom, najpre obezbedi dovoljan broj PM.

Ovaj slučaj još jednom pokazuje koliko je važno aktivno učešće građana u donošenju odluka koje direktno utiču na kvalitet svakodnevnog života u naselju.

Proračun potrebnog broja parking mesta

Granice Bloka 37 definisane su osama ulica „Narodnih heroja” (u daljem tekstu: NH), „Bulevar Milutina Milankovića” (u daljem tekstu: MM), „Tošin bunar” (u daljem tekstu: TB) i „Bulevar Arsenija Čarnojevića” (u daljem tekstu: BAČ). U skladu s tim, u kapacitet parking mesta Bloka 37 uključeni su i parkinzi duž ulica „Bulevar Milutina Milankovića” i „Narodnih heroja”.

Na osnovu javno dostupnih podataka katastra nepokretnosti zaključeno je da Blok 37 ima 1.955 stanova. Prema normativu za parkiranje iz perioda nastanka bloka (0,8 PM po stanu), u okviru bloka je trebalo da bude obezbeđeno ukupno 1.564 PM. Prema važećem „Planu generalne regulacije”, za ovaj tip naselja propisan je normativ od 1,1 PM po stanu, što znači da bi stanovnicima trebalo da bude obezbeđeno 2.151 PM.

Dana 10. februara 2025. godine, tim od 15 stanara izbrojao je, u periodu od 20:00 do 22:00 časa, ukupno 1.716 parkiranih vozila u bloku. Istraživanje je po istom principu sprovedeno i 9. februara 2026. godine, kada je evidentirano 1.645 parkiranih vozila.

Na osnovu sastanka predstavnika Udruženja i Sekretarijata, održanog 24. septembra 2026. godine, utvrđeno je da Sekretarijat predviđa ukupno 768 PM, što znači da planirani kapacitet pokriva manje od polovine stvarnih potreba za parkiranjem.

Ilustracija 1_Urbanistička dispozicija - Sinhron plan tehničke infrastrukture

Metodologija rada

Po uzoru na ranija iskustva, preko viber grupa Udruženja upućen je javni poziv stanovnicima iz Bloka 37 koji su saobraćajni inženjeri, inženjeri arhitekture i stručnjaci iz srodnih struka da se uključe u volonterski rad tima. U koncipiranju i formiranju „Predloga rešenja regulacije saobraćaja Bloka 37” su učestvovali:

Danko Gavrilović, diplomirani inženjer saobraćaja;
Dragoljub Škoro, saobraćajni inženjer u penziji;
Jelena Pavlović, diplomirani inženjer arhitekture;
Marina Tovladijac, diplomirani inženjer arhitekture;
Nikola Vukadinović, diplomirani inženjer arhitekture;
Nikola Tolić, građevinski tehničar za niskogradnju;
Predrag Jovanović, doktor nauka u oblasti arhitekture i urbanizma.

Udruženje je u više navrata upućivalo Sekretarijatu molbe za dostavljanje adekvatnih i preciznih geodetskih podloga, koje bi značajno olakšale rad stručnog tima, ali koje nažalost do danas nisu dostavljene. Kako je uočeno da su ekipe JP „Beograd put” izlazile na teren tek nakon prvog održanog sastanka Sekretarijata sa Udruženjem, pretpostavlja se da geodetske podloge za Blok 37 prethodno nisu bile izrađene.

Usled takvih okolnosti, stručni tim Bloka 37 izradio je radnu verziju podloge (negeodetsku). Kao osnova korišćen je katastarski plan sa ucrtanim pozicijama objekata i parcela, dok je ostatak podloge dopunjen na osnovu javno dostupnih satelitskih snimaka. Preciznost prikazanih elemenata je stoga relativna i ne odgovara tačnosti geodetskih merenja (do ±10 cm).

Dodatno, poprečni preseci, odnosno profili saobraćajnica, mereni su laserskim metrom, mernom trakom i ciklometrom — pri čemu je svaka saobraćajnica merena na dve karakteristične lokacije poprečnog preseka. Na osnovu tih merenja izrađeni su uprosečeni profili postojećeg stanja, kao i predlozi rešenja.

Podloga obuhvata: osnove objekata u kontaktu sa tlom, položaj dva tipa PM, pešačke prelaze, rezervisane površine (uključujući lokacije neformalnih pešačkih prelaza), novoformirane ivičnjake, linije i smerove kretanja kolskog saobraćaja, segmente staza, skraćenice ulaza i pozicije preseka. Parking mesta dimenzionisana su u skladu sa važećim standardima.

Zaključci i stav stručnog tima

U okviru „Predloga rešenja regulacije saobraćaja Bloka 37” stručni tim je predvideo ukupno 1592 parking mesta (PM), od čega 774 PM može da se realizuje u okviru postojećih saobraćajnih površina, dok je za obezbeđivanje preostalih 818 PM neophodna određena vrsta intervencije u otvorenom javnom prostoru. Generalni stav stručnog tima je sledeći:

Minimalni obavezni kapacitet parkiranja u granicama Bloka 37 iznosi 1564 PM. Preostali potrebni kapaciteti do nivoa propisanog normativa za parkiranje 1,1 trebalo bi da se obezbede kroz režime korišćenja pogodnih za stanare bloka, i to na parkiralištima u profilu preko puta MM, na parkingu planiranom na ostrvu duž MM, kao i preko puta TB;
Prioritetno je neophodno realizovati parkiranje na katastarskoj parceli br. 6826, u najmanje dva, a najviše tri nivoa, uz zadržavanje javnog vlasništva nad parcelom. Kapaciteti koji bi se ostvarili intervencijama na drugim javnim otvorenim prostorima, mimo katastarske parcele 6826, mogu biti predmet dodatne analize i preispitivanja. U predlog su integrisani određeni izvorno planirani elementi što se jasno vidi uporednom analizom ilustracije 1 i ilustracije 2;
Stručni tim u ovoj fazi nije imao dostupne precizne podatke o položaju postojećeg drveća, te ta stabla nisu ucrtana u plan. Njihove tačne pozicije biće utvrđene nakon izrade i dostavljanja odgovarajućih geodetskih podloga. U svakom slučaju, stav tima je da nijedno zdravo i zrelo stablo dobrog boniteta ne sme biti uklonjeno zbog potrebe za parkiranjem, te je potrebno korigovati rešenje u skladu sa rasporedom drveća;
Stručni tim ističe da je proširenje kapaciteta za mirujući saobraćaj na račun otvorenih javnih prostora usmereno na već izgrađene ili manje korišćene površine, kao i one koje se već koriste za parkiranje, uz mogućnost dodatnog ozelenjavanja;
Svi pešački prelazi i rezervisane površine moraju da budu projektovani i realizovani u skladu sa principima univerzalne pristupačnosti, uključujući osobe sa invaliditetom, starije osobe i korisnike dečjih kolica (npr. spušten ivičnjak minimalne širine 300 cm, uz maksimalni nagib do 5% itd.);
Neophodno je da svako pojedinačno parking mesto bude jasno obeleženo i jednoznačno definisano u prostoru;
Sekretarijatu je upućen upit u vezi sa mogućnošću parkiranja ispod zgrada u zonama MM150–MM160, MM174–MM184, MM134–MM138 i MM144. Iz dobijenog odgovora može se zaključiti da ne postoji eksplicitna zabrana parkiranja ispod zgrada, osim u slučajevima blokiranja prolaza i ulaza. S obzirom na to da ovi prostori pripadaju konkretnim stambenim zajednicama, otvara se mogućnost njihovog iznajmljivanja za parking mesta, što je potrebno dodatno razmotriti u komunikaciji sa nadležnim institucijama;
Lokacije za kontejnere okvirno su pozicionirane na delovima saobraćajnica gde nije moguće organizovati parking mesta. Ovaj segment rešenja nije u potpunosti razrađen u ovoj fazi i biće detaljnije obrađen u narednim iteracijama;
Pešačke staze su prikazane parcijalno, usled vremenskih ograničenja u izradi nacrta, te će u narednim fazama biti kompletirane i precizno definisane. Visoko zelenilo je takođe prikazano selektivno, na mestima gde je bilo neophodno naglasiti njegov značaj (npr. duž MM i TB).

U nastavku možete videti grafički prikaz Predloga rešenja, dok su verzije u višoj rezoluciji dostupne na sledećim linkovima:

Ilustracija 2_Predlog rešenja regulacije saobraćaja Bloka 37

Proces participacije

U sredu, 5. marta 2025. godine u 17.00 časova, održana je javna diskusija stanara na šahovskim stolovima kod Crvenog parka. Udruženje insistira na participativnom pristupu, odnosno uključivanju stanovnika u procese od javnog interesa, kako bi se u rešenja ugradile realne potrebe korisnika prostora. Iako nije moguće usaglasiti sve pojedinačne stavove, cilj je postizanje što šireg konsenzusa.

Obaveštenja o događaju bila su postavljena na ulazima svih zgrada u Bloku 37, kao i putem komunikacionih kanala Udruženja, a skupu je prisustvovao veliki broj zainteresovanih stanara.

Proces participacije bio je organizovan tako da je predlog rešenja bio javno izložen, dok su se učesnici evidentirali upisom osnovnih podataka. Kako model diskusije u manjim grupama sa stručnim timom, uz beleženje sugestija, nije bilo moguće u potpunosti realizovati usled velikog interesovanja, postoji mogućnost da pojedine sugestije nisu u celosti zabeležene. Stanari koji su se evidentirali, a nisu izneli primedbe, tretirani su kao saglasni sa predlogom rešenja, u skladu sa unapred definisanim pravilima.

Diskusija je bila dominantno usmerena na regulaciju saobraćaja i obezbeđivanje dovoljnog broja parking mesta, dok su komentare u vezi sa zoniranjem stanari mogli da dostave naknadno putem e-maila. Tema zoniranja predviđena je za drugu fazu pregovora sa Sekretarijatom, nakon prve, koja se odnosi na obezbeđivanje potrebnog broja PM.

Na osnovu prikupljenih komentara izvršena je evaluacija i formiran finalni predlog rešenja, koji je dostavljen Sekretarijatu, uz osvrt na neusvojene sugestije. Svi odgovori na sugestije dostupni su u dokumentu „Sugestije građana i odgovori nakon javne diskusije”.

Dalji tok pregovora

Nakon šest meseci od dostavljanja Predloga rešenja, Sekretarijat je pozvao Udruženje na sastanak održan 24. septembra 2025. godine, na kojem je predstavio isto rešenje koje je pokušano da se sprovede u februaru iste godine, a koje ne obezbeđuje ni polovinu neophodnih kapaciteta. Time nisu uzeti u obzir ni rezultati sprovedenog participativnog procesa, niti argumenti i podaci koji su u njemu izneti. Nakon toga, Udruženje je uputilo dopis u kome ponovo izražava zabrinutost zbog prethodno utvrđenih i obrazloženih problema, uz zahtev da se Sekretarijat jasno osvrne na predlog koji je prošao participativni proces i da uspostavi konstruktivnu i transparentnu saradnju sa građanima za koje se ovo rešenje izrađuje.